Манастир Суводол је до 1946. године био мушки манастир. Као и остали српски манастири у Србији, био је на удару окупатора. После рата, доласком комуниста на власт и спровођењем такозваних аграрних реформи конфискована је манастирска имовина. Манастир на кратко остаје без житеља.
1947. године у манастир долазе рођене сестре, Мати Девора Голић, прва игуманија суводолска и Мати Анастасија Голић . Њих две су биле васпитанице руских грофица које су обновиле српско женско монаштво у Србији после средњег века. Расадник тог монаштва био је фрушкогорски манастир Кувеждин из кога су две по две сестре по благослову упућиване у манастире широм Србије ради обнове духовног живота.
Мати Девора уз помоћ своје рођене сестре, монахиње Анастасије и монахиње Дарије са којима је дошла успела је да у тешким околностима комунистичког режима, очува устројство манастира и сачува, колико је то могло, нешто од манастирске економије ради основне егзистенције сестринства. Управља манастиром све до свог упокојења 1975. године, кад старешинство преузима њена сестра, монахиња Анастасија.
1990. године Мати Анастасија због старости предаје старешинство тадашњем служашчем јеромонаху Јустину,каснијем игуману и духовнику манастира.
Данашње сестринство, благословом и молитвама Епископа тимочког Г.Илариона наставља обнову манастирских конака, цркве и капеле која 2018. године бива проширена и реновирана. У манастиру, поред свакодневних јутарњих и вечерњих богослужења и Литургија, сестринство негује иконопис, израду тамјана и пчеларство.
